Italijansko "carstvo"
Vodjena potezima Japana i Nemacke, 1935. Italija napada Etiopiju.
U medjuvremenu, Japan i Nemacka formaraju "Antikominterna pakt", kome se Italija prikljucuje 1937. godine, a zatim 1939. godine napada Balkan-Albaniju.
Spanski gradjanski rat
Gradjanski rat izbija izmedju republikanske vlade i profasisticki orijentisanih oficira, ciji je vodja bio Francisko Franko.
Na strani republikanske vlade bila je samo Kominterna i SSSR, dok su Franka pomagale Italija i Nemacka. Rat se zavrsio pobedom Franka i diktaturom koja je trajala sve do njenove smrti 1975. godine.
Pakt Nemacke i SSSR-a
Dogadjaji koji su se zbili 1939. godine, podstakli su SSSR da potrazi saveznike za eventualna dalja zbivanja. Posto na svoju stranu nije pribavila Francusku i Britaniju, okrece se Nemackoj, pa tako 23. avgusta 1939. u Moskvi, ministri spoljnih poslova Nemacke i SSSR-a potpisali su "pakt Ribentrop-Molotov". Ugovor se sastojao od javnog, u slucaju napada jedne od potpisnica brane se zajedno, i tajnog dela-podela interesnih sfera.
SSSR u septembru dobija pravo na okupaciju Finske, Litvanije, Letonije, Estonije i istocne Poljske, dok je njen ostatak pripao Nemackoj.
Ovim ugovorom Nemacka se oslobodila ratovanja na dva fronta (Francuska i Britanija s jedne, i SSSR sa druge strane) cime su zavrsene njene strateske prppreme za rat.
Vodjena potezima Japana i Nemacke, 1935. Italija napada Etiopiju.
U medjuvremenu, Japan i Nemacka formaraju "Antikominterna pakt", kome se Italija prikljucuje 1937. godine, a zatim 1939. godine napada Balkan-Albaniju.
Spanski gradjanski rat
Gradjanski rat izbija izmedju republikanske vlade i profasisticki orijentisanih oficira, ciji je vodja bio Francisko Franko.
Na strani republikanske vlade bila je samo Kominterna i SSSR, dok su Franka pomagale Italija i Nemacka. Rat se zavrsio pobedom Franka i diktaturom koja je trajala sve do njenove smrti 1975. godine.
Pakt Nemacke i SSSR-a
Dogadjaji koji su se zbili 1939. godine, podstakli su SSSR da potrazi saveznike za eventualna dalja zbivanja. Posto na svoju stranu nije pribavila Francusku i Britaniju, okrece se Nemackoj, pa tako 23. avgusta 1939. u Moskvi, ministri spoljnih poslova Nemacke i SSSR-a potpisali su "pakt Ribentrop-Molotov". Ugovor se sastojao od javnog, u slucaju napada jedne od potpisnica brane se zajedno, i tajnog dela-podela interesnih sfera.
SSSR u septembru dobija pravo na okupaciju Finske, Litvanije, Letonije, Estonije i istocne Poljske, dok je njen ostatak pripao Nemackoj.
Ovim ugovorom Nemacka se oslobodila ratovanja na dva fronta (Francuska i Britanija s jedne, i SSSR sa druge strane) cime su zavrsene njene strateske prppreme za rat.
